Чулацаман тӀегӀо

Ибн Хальдун

1000 йукъара цхьа йаззам
ХӀара йаззам Википеди чуьра бу — маьрша энциклопеди
Ибн Хальдун
Ӏаьр. عبد الرحمن بن محمد بن خلدون الحضرمي‎‎
Ибн Хальдунан сурт Мароккохь арахецна маркин т1ехь
Ибн Хальдунан сурт Мароккохь арахецна маркин т1ехь
ГӀуллакхан тайпа антрополог, историк, судья, автобиограф, социолог, экономист, философ, политик, йаздархо, поэт
Вина меттиг
Кхелхина меттиг
Ибн Хальдун Викилармехь

Абу Зейд Абдуррахма́н ибн Мухаммад ибн Хальду́н аль-Ха́драми аль-Ашби́ли (Ӏаьр. ابو زيد عبد الرحمن بن محمد بن خلدون الحضرمي الإشبيلي‎‎) иштта вевзаш ву Ибн Хальду́н аьлла (Ӏаьр. ابن خلدون‎‎; Кеп:ДатаРождения, 1332 шеран 27 май, Тунис — 1406 шеран 17 март, Каир) — Ӏарбийн бусулбан философ, историк, ойланча[2].

Ибн Хальдунан памятник Тунисехь. 2007 шо
Ибн Хальдунан памятник Каирехь. 2009 шо

Белхаш[бӀаьра нисйан | нисйан]

  • «Autobiographie d’Ibn-Khaldoun», traduite par de Slane («Journale Asiatique», Paris, 1844).
  • «Histoire des berberes et des dynasties musulmanes de l’Afrique septentrionale», traduite de l’arabe par de Slane, Algiers, 1852—1856, 4 volumes.
  • «Les Prolegomenes», traduite par de Slane. Paris, 1934—38. 3 volumes. Reproduction of 1862—1868 edition.
  • «Lubab al-Muhassal fi usul ad-din», edited by Luciano Rubio. Tetuan, 1952.
  • «The Muqaddimah; An Introduction to History», translated from the Arabic by F. Rosenthal, New York, London, 1958. 3 volumes.
  • «Введение (фрагменты)». Перевод С. М. Бациевой // Избранные произведения мыслителей стран Ближнего и Среднего Востока. IX—XIV в. М., 1961, С. 559—628.
  • Пролегомены к «Книге поучительных примеров и дивану сообщений о днях арабов, персов и берберов и их современников, обладавших властью великих размеров» // Мировая экономическая мысль: Сквозь призму веков: В 5 т. Т.1: От зари цивилизации до капитализма / Ред. Г. Г. Фетисов.; Моск. гос. ун-т им. М. В. Ломоносова, Благотвор. фонд «Благосостояние для всех». — М.: Мысль. — 2004. — 718 с. — (250 лет Московскому Государственному Университету им. М. В. Ломоносова.) — ISBN 5-244-01039-5.
  • «Введение (ал-Мукаддима)». Составление, перевод с арабского и примечания А. В. Смирнова // Историко-философский ежегодник 2007. М., 2008. С. 187—217.
  • Введение в историю (ал-Мукаддима). Фрагменты. Перевод с арабского, комментарии и примечания И. Л. Алексеева, А. В. Душак и А. Ш. Столыпинской // Pax Isamica, 1/2008, c.15-21.

Билгалдахарш[бӀаьра нисйан | нисйан]

  1. Deutsche Nationalbibliothek Общий нормативный контроль (GND) (нем.) — 2012—2016.
  2. Сорокин П. А. Человек. Цивилизация. Общество / Общ. ред., сост. и предисл. А. Ю. Согомонов: Пер. с англ. — М.· Политиздат, 1992. С. 176

Литература[бӀаьра нисйан | нисйан]

  • Graberg Af Hemso, Jakob Grefve. Notizia intorno alla fimoza.
  • Kremer, Alfred, Freiherr Von. Ibn Chaldun und seine Kulturgeschichte der islamischen Reiche. Wien, 1879.
  • Mahdi, Muhsin. Ibn Khaldun’s Philosophy of History: A Study in the Philosophic Foundation in the Science of Culture. London, 1957.
  • Lacoste, Yves. Ibn Khaldoun. Naissance de l’Histoire, passé du tiers monde Paris, 1965, 1998.
  • Fischel, Walter Joseph. Ibn Khaldun in Egypt. His public functions and his historical research: An essay in Islamic historiography. Berkeley, 1967.
  • Labica, Georges. Politique et religion chez Ibn Khaldoun. Essai sur l’idéologie musulmane. Alger, Société nationale d'édition et de diffusion, 1968.
  • Иванов Н. А. «Китаб аль-Ибар» Ибн Халдуна как источник по истории стран Северной Африки в XIV в. // Арабский сборник. М., 1959.
  • Бациева С. М. Историко-социологический трактат Ибн Халдуна «Мукаддима». М., 1965.
  • Игнатенко А. А. Ибн-Хальдун. — М.: Мысль, 1980. — 160 с. — (Мыслители прошлого).
  • Араби Б. Ибн-Хальдун — основоположник арабской социологии // Социологические исследования. — 1990. — № 11. — С. 107—109.
  • Коротаев А. В. Долгосрочная политико-демографическая динамика Египта: Циклы и тенденции Архивйина 2008-02-24 — Wayback Machine. М.: Восточная литература, 2006. — ISBN 5-02-018526-4.
  • Розов Н. С. Закон Ибн Халдуна// Политический класс. 2006, 16.
  • Смирнов А. В. Ибн Халдун и его «новая наука» Архивйина 2010-04-21 — Wayback Machine // Историко-философский ежегодник’2007. М.: «Наука», 2008. — 530 с. — ISBN 978-5-02-035961-1. — С. 159—186.
  • Алексеев И. Л. Возвращаясь к Ибн Халдуну// Pax Isamica, 1/2008, с.5-14.

Хьажоргаш[бӀаьра нисйан | нисйан]